besednika, kao i prvi oblici nota najstarijeg srpskog kompozitora kir Stefana Domestika. Kovao se i novac i izrađivao nakit. Despot je bio jedan od najbogatijih feudalaca Evrope toga doba. U njegovoj riznici ležalo je oko 10 miliona dukata. Izuzev zlatne minđuše sa biserima i rubinima od tog silnog bogatstva ništa nije pronađeno. Ali legenda o "Jerininom blagu", sakrivenom u zidinama tvrđave, još uvek živi i mami avanturistički raspoložene turiste da ga pronađu.

Tvrđavu u Smederevu, gradu četrdesetak kilometara udaljenom od Beograda, gradio je srpski despot Đurađ Branković od 1428. do 1430. godine.

Radovima je rukovodio brat despotove žene Jerine, Đorđe Kantakuzen. Majstori zidari bili su Grci i Dubrovčani. Najveći deo posla pao je, međutim, na srpski živalj koji je, pored danka u novcu, morao i da kuluči. Tvrđava je završena u rekordno kratkom roku, a Jerini je ostao nadimak "Prokleta".

Smederevska tvrđava se prostire na površini od 11 hektara i tako čini najveću ravničarsku tvrđavu Evrope. Sastoji se od Malog i Velikog grada. Mali grad predstavlja despotov dvor koji je bedemima i kulama odvojen od Velikog grada, poslednje odbrane utvrđenja. Smedervska tvrđava ima još nekoliko specifičnosti. To je najbrže utvrđen dvor na našem tlu. U strahu od Turaka završen je za samo dve godine.

Ubrzo po okončanju radova dvor postaje duhovno i kulturno središte tadašnje Srbije. Veliki knjigoljubac i mecena despot Branković okupljao je oko sebe književnike, muzičare i slikare. Tu su nastala dela Konstantina Filozofa, Stefana Ratkovića, smederevskog