ISTN - Sa koferom kroz svet

Šarm el-Šeik koji se nalazi na krajnjem jugu Sinaja, na samom ulasku u Arapski zaliv, jednostavna je kombinacija sunca, mora, peska, luksuza hotela sa pet zvezdica, sportova na vodi, ogromne marine u kojoj su ukotvljene najluksuznije jahte, kupovine u bazaru Naama Beja i noćnog života u društvu trbušnih plesačica iz "Hiljadu i jedne noći". Nalazi se na zemlji kupljenoj od beduina i otetoj od prašine i peska. Ovaj blještav, blistav i raskošno bogat grad jedan je od najvećih i najpoznatijih centara za podvodni ribolov i ronjenje. Turisti iz celog sveta hrle da vide meku podvodnog sveta koja ima preko 150 biljnih vrsta, koralna ostrva i nebrojene naseobine riba, kornjača i rakova. More nije mnogo slano i u svako doba godine je toplo.

Šarm el-Šeik je stecište svih svetskih lanaca hotela koji se utrkuju u luksuzu i originalnosti ponude. Ko nema svoj kompleks na prostoru juga Sinajskog poluostrva kao i da ne postoji na hotelsko-turističkoj mapi. I svi se oni trude da osmisle turistima što raznovrsniji i sadržajniji boravak.
Obavezna je poseta Crvenom kanjonu kroz koji je Indijana Džons, u jednom od svojih filmova, projurio u potrazi za Svetim gralom. Na kamilama se, ili u džipovima, prave ture do "Plave" pećine pune stalaktita i grebena korala a u podvodni svet se zaviruje ploveći na brodu sa staklenim dnom. Najveći doživljaj je ipak put do manastira Svete Katarine, 225 kilometara udaljenom od Šarm el-Šeika, koji je najveća oaza pravoslavlja u ovom delu sveta. Turisti kreću obično oko dva sata ujutru da bi dočekali izlazak sunca. Manastir je smešten u podnožju planine na kojoj je, po predanju, Mojsije primio deset Božijih zapovesti, nakon što mu je, pored kapele "plamtećeg grma" Bog rekao da skine sandale jer se nalazi na svetoj zemlji. Kroz vekove monasi su pokušavali da "plamteći grm" premeste na drugo mesto, ali bi se svuda gde su ga zasadili, osušio.

Iako je u Tunisu zvaničan jezik arapski, svi govore francuski a u turističkim mestima
solidno se sluţe i engleskim jer je turizam jedna od najznačajnijih privrednih grana.
Do Tunisa se najlakđe stiţe avionom. Aerodrom Kartagina udaljen je 8 km od glavnog grada Tunisa Tunisa i put do njega je pun intenzivnih boja, od azurnog neba, preko mora u svim moguăim tonovima plave, do belih fasada seoceta Sidu Bu Saida i neverovatnih boja cveăa i rastinja.Sve je u Tunisu u znaku turizma.Nabel je poznat po grnčariji i najlepđim plaţama, a Sus, stari feničanski grad Hadrumet, ima Medinu sa ulicama punim đarenila tradicionalnih nođnji, bljeđtvih izloga zlata, mirisa parfema, koţe i orijentalnih začina. Port el Kantui, sa marinom u kojoj se ljuljuđkaju jahte milionera, prava flota malih čamaca, katamarani, gusarski brofovi zan iznajmljivanje i mini podmornice, najluksuznije je letovaliđte Tunisa. Monastir sa velelepnim mauzolejom Habiba Burgibe i Mahdia, nekadađnja prestonica Fatmida, biseri su ntuniskog turizma.Hamamet, bivđe ribarsko mesto, u kome su boravili i Vinston Čerčil, Antoni Idn, Andre Ţidi i drugi, danas ima novi deo, najmoderniji u Tunisu, gra?en po uzoru na Azurnu obalu.
Sam grad Tunis najviđe je uskladio staro i novo. Do srca grada, Medine i stare zgrade engelske ambasade danas poznatoj po tome đto je u njoj sniman čuveni film Engleski pacijent stiţe se duţ avenije sa modernim trţnim centrima i hotelima od kojih najveăi pripada lancu El Muradi.
Tunis je bezbedna zemlja u kojoj se boravi u odličnim hotelima, kupa u toplom moru, jede zanimljiva hrana sa dosta začina, piju sjajna vina, pravljena po francuskoj recepturi, kupuju raznorazne drangulije i dobre koţne tađne i jakne, noău zabavlja u restoranima sa trbuđnim plesom. Istorija oličena u Kartagini, oseăaj avanture za vreme boravka u Sahari i preplitanje tradicije orijenta sa ostatkom sveta, sastavni su deo Tunisa koji treba doţiveti. Makar jedamput.

Iako je česmenska voda u Šarm el-Šeiku žuta od sumpora, more je nazvano "Crveno". Postoje dva tumačenja i oba su, na svoj način, tačna. Po jednom, u smiraj dana pustinja pod suncem daje crveni odsjaj koji oboji more. Po drugom tumačenju, more je crveno od mnoštva raznobojnih, ali pre svega crvenih, riba koje su prelepe i - nisu za jelo.
U Šarm el-Šeiku zastupljene su sve kuhinje sveta. Puno je začina, raznih slano-slatkih sosova i zašećerenih i kremastih poslastica koje se krčkaju u limunovom soku. Uz obrok svi piju čaj ili "karkade", veoma slatko piće od hibiskusa.
Šarm el-Šeik živi hiljadu kilometara na sat. Ima novoizgrađeno "staro" jezgro u Naama Beju, bazar sa suvenirima od alabastera, kafiće u kojima se puše vodene lule "šiše" i u koje vas vlasnici stalno mame da uđete da bi mu na svom jeziku upisali neku lepu reč u "knjigu utisaka". Šarm el-Šeik ima svoje moderne i skupocene radnje sa kožom, svoje običaje od kojih je onaj vezan za cenkanje najatraktivniji, svoju muziku, a pre svega svoj miris od stotina najneobičnijih začina koji se prodaju na sve strane.
Šarm el-Šeik traži svoj odraz na površini Crvenog mora. Ako se ukaže prilika, treba se ogledati u njemu, makar jedamput u životu.