Kairo je najveći grad Afrike. Ima 15 miliona stanovnika ali to je samo orijentaciona cifra jer niko ne zna tačan broj onih koji žive u ovom uzavrelom ljudskom staništu. Prestonicu zemlje faraona i žarkog sunca godišnje poseti oko 5 miliona turista. Pogled na drevne tajne, kontraste koji se kreću od bede do bogatstva, od blistave čistoće do teške prljavštine, od napretka do potpune zaostalosti, drži ovu zemlju u samom vrhu svetskog turizma.
Drevni, faraonski Egipat, najpotpunije se doživljava posetom kairskom Nacionalnom muzeju koji fascinira sa svojih 120.000 eksponata. Ovde, već na samom ulazu, saznate da je papirus simbol Donjeg ili Severnog Egipta, a da je lotos simbol Gornjeg ili Južnog Egipta. Koliko o logici. Saznate da je Ramzes II, kralj svih kraljeva, vladao 67 godina i bio egipatski Kazanova. Imao je 60 žena, 90 ćerki, od kojih su mu neke bile i žene, i 106 sinova. U međuvremenu uspeo je da postane veliki vojskovođa, da donese slobodu Egiptu i da, prvi put u dotadašnjoj istoriji, ujedini njegov Donji i Gornji deo.
Najatraktivniji deo Kaira je Giza sa piramidama, podignuta tamo “gde sunce zalazi”. Keopsova piramida i piramide njegovog sina i unuka, Kefrena i Mikerina, stare oko 4500 godina, sagrađene su za večni život faraona iz IV dinastije i kriju mistiku koju naša civilizacija još nije uspela da dokuči.

U Kairu, kao i u celom Egiptu, treba voditi računa kako se planira vreme jer ono ovde ne znači ništa. Kada vam kažu da ćete se naći za 15 minuta kažu vam i da je reč o “egipatskim minutima” koji mogu da znače i pola sata, i sat, i dva sata. Samo bez nervoze, jer ona ništa neće promeniti.
Uzimajući u obzir odlike sveta u kome danas živimo velika je sreća što su egipatski faraoni cenili umetnost građenja isto koliko i umetnost ratovanja i vladanja. Uskladili su duh i trajanje sa uništenjem. U protivnom, svet bi danas bio uskraćen za sve ono što su oni razumeli i umeli tokom 3000 godina svoje vladavine. 5000 godina posle njihovog postojanja, mi se i dalje čudimo.

Najveću pažnju privlači Sfinga, kombinacija mudrosti izražene kroz glavu čoveka, i snage iskazane kroz telo lava. Dugačka 73 metra i 20 metara visoka, napravljena je od peščane stene. Kao mahom i sve ostale sfinge ima oštećen nos. Običaj dinastičkih borbi za vlast starog Egipta bio je da svaka naredna dinastija, kada dođe na vlast, sruši bogove prethodne ili ih ponizi otkidajući sfingama noseve. Tako je pokazivala svoju dominaciju. Po predanju, istu metodologiju primenio je i Napoleon za vreme osvajačkog pohoda na Egipat. Kada ga je osvojio i pokorio primetio je da ga stanovnici ne poštuju dovoljno i da se i dalje klanjanju Sfingi u dolini Gize. Zato je, kaže priča, naredio svom vojniku da puca u Sfingu i ošteti je jer “kakvo je to božanstvo koje ni svoj nos nije moglo da spase”!?
Ovakve nedoumice jedino ne muče Beduine koji u kompleksu piramida iznajmljuju kamile za jahanje, prodaju oslikanu trsku bambusa kao papirus, galabije, vodene lule “šiše”, razglednice i sasvim tečno govore engelski.