Šta je uopšte Krit?! Za arheologe to su sjajne palate u Knososu i Festosu, za istoričare to su freske i vaze sa ornamentikom starih majstora, za trgovce to su veliki gradovi Iraklion i Kanea, za sladokusce kritsko vino, banane i crne sočne maslinke, za turiste mitologija na delu, preko 5000 kulturno-istorijskih spomenika, brojni sjajni hoteli, nebrojeni bazeni najrazličitijih oblika, vodeni parkovi i poneka peščana plaža poput one kod mesta Vai u oblasti Lasiti koja je, sa svojim prekrasnim palmama, zaštitini znak svih turističkih brošura Krita.
Krit, peto ostrvo po veličini u Mediteranu, leži na mestu susreta Evrope, Azije i Afrike. Severni deo ostrva zapljuskuje Kritsko more a južni Libijsko. Sama reč “Krit” grčkog je porekla i označava vladavinu boginja i nešto snažno. Ovo čudesno ostrvo na kome je sve satkano od mitologije i istorije, darovalo je svetu neprolaznu kulturu koju je istraživač Artur Evans nazvao “minojskom”.
Na Kritu su rođeni slikari Damaskinos i El Greko. Turistička meka je živopisno mestašce Fodel (nekada Varvari), koje je izgrađeno na osnovu pretpostavki da je baš tu El Grekova rodna kuća u kojoj se mogu videti reporukcije njegovih dela iz muzeja širom sveta. Krit je iznedrio i kompozitore Mikisa Teodorakisa i Manosa Hadžidakisa, oca moderne Grčke Elefterosa Venizelosa i autora “Grka Zorbe”, velikog književnika Nikosa Kazancakisa. Na njegovom grobu u Iraklionu stoji u kritskom duhu zapisano: “Ne nadam se ničemu, ne bojim se ničega, znači slobodan sam”
Sa kamenitih i strmih obala Krita čovek se prvi put vinuo do nebeskih visina, kada je Dedal sebi i sinu Ikaru, bežeći od Minosa koji mu nije dozvoljavao da napusti ostrvo da ne bi odao tajnu konstrukcije lavirinta, napravio krila od perja i voska da bi preleteli morska prostranstava. Ikar nije imao sreće. U svojoj mladalačkoj nestrpljivosti suviše se približio suncu i krila su se istopila. Obližnje ostrvo na koje je pao zove se Ikaria.
Za Krit je vezana i legenda o Minotauru, čudovištu sa čovečijim telom i glavom bika, koje je živelo u Knososkom lavirintu i svake godine tamanilo sedam atinskih devojaka i mladića koje mu je Minos žrtvovao. Ko zna koliko bi to trajalo da se nije pojavio Tezej, najveći heroj Atike, ubio Minotaura i uz pomoć Minosove kćeri Arijadne i njenog klubčeta kanapa, uspeo da nađe izlaz iz lavirinta. Jedino je zaboravio da na povratku umesto crnih razvije bela jedra te mu je otac, kralj Egej, misleći da mu je sin poginuo u borbi sa Minotaurom, od tuge skočio u more koje se danas po njemu zove Egejsko.
Turisti obavezno posećuju i pećinu na zaravni Nida planine Dikta u kojoj je, po legendi, rođen Zevs. Njegovom ocu Kronosu prorekli su da će ga sa prestola svrgnuti sopstveno dete te je ovaj, ne želeći da išta prepusti slučaju, čim bi mu žena Gea koje rodila, isto i progutao. Ipak, kod Zevsa su mu podvalili i podmetli kamen. Nimfe, pastiri i pčela Melisa odgojili su Zevsa koji je otrovao oca i, naravno, seo na presto. Svake godine milioni turista dolaze u ovu pećinu radi neodoljive mističnosti koju širi iz sebe. Da nije tako zar bi se po vrućini najpre besplatno peli strmom kamenitom stazom na planinu, ili na renta magaretu za 10 evra, da bi potom, plativši ulaznicu od 5 evra, silazili u ledenu utrobu zemlje i onda sve to nazad. Ali izazov mašte je snažniji od svega.
Mašta se zaigra i u najdužoj evropskoj klisuri Faragi Samaris kroz koju turisti u kondiciji mogu da hodaju 16 kilometara, i u prelepom mestu Agios Nikolaos (Sveti Nikola), izgrađenom u zalivu Mirabelo. Usred grada na moru je jezero Vulismeni u kome je, po mitologiji, boginja Atina prala svoju kosu. Vulkanskog je porekla i oduvek se verovalo da je bez dna i da u njemu žive duhovi.
Zanese se tako turista hodajući između legendi i stvarnosti, tumarajući od Knososa, središta minojske kulture, do pet kilometara udaljenog Irakliona, glavnog grada Krita. Tu je obavezna poseta Nacionalnom muzeju, jednom od najznačajnijih u svetu, prepunom eksponata satkanih od lepote, veštine i maštovitosti.
Koliko god je istorija bila darežljiva prema Kritu toliko mu je priroda uskratila pitomu obalu i plaže. More koje je iznedrilo Posejdona, inspirisalo Homera i zavelo Odiseja, odnosi sve pred sobom te ogroman trud i novac koji Grčka vlada ulaže u izgradnju plaža na Kritu svake godine se realizuje ispočetka. Na Kritu ima mnogo muzike, pesme i igre, one koju je, na velika svetska vrata, uveo film “Grk Zorba” i maestralni Entoni Kvin u naslovnoj ulozi. Na žalost, nema više beskrajnog mora belih vetrenjača u dolini Lasiti, zaštitnog znaka ostrva, koje su nekada pravile struju koja je pokretala pumpe za navodnjavanje i koje danas zamenjuju žice i dalekovodi. Ali ima običaja, atraktivnih za turiste, kada se blagosilja novo vino, bere sitno slatko grožđe “sultana”, skuplja kestenje ili kada cvetaju pomorandže.
Tada je još lakše shvatiti životnu filozofiju Grka (Krićanina) Zorbe: “Kažu da godine ubijaju vatru u čoveku i da on tada čuje smrt koja dolazi. To je gomila laži. Ja imam u sebi dovoljno borbenosti da osvojim ceo svet. Zato se i borim”.
