Atina – Mesto gde se rodila demokratija

Obilazeći Grčku, voljenu destinaciju turista iz celog sveta, ekipa Internet Serbia Travel News-a upoznala je ATINU, rodno mesto demokratije, filozofije, nauke i mnogih drugih značajnih dostignuća koja su postala deo civilizacijskog nasleđa.

MESTO GDE SE RODILA DEMOKRATIJA

Atina, jedan od najstarijih gradova na svetu i najstarija prestonica u Evropi, sa istorijom dugom preko 3400 godina, nazvana je po boginji mudrosti iz grčke mitologije. Po predanju Atina i Posejdon takmičili su se za titulu čuvara grada. Svako od njih je narodu podario poklon kako bi stekao poštovanje i zadobio naklonost ostalih bogova. Posejdon slanu vodu, zbog čega se smatra da ovaj grad leži na obali mora, a Boginja drvo masline kako ljudi nikada ne bi bili gladni. Narod je ovaj poklon smatrao vrednijim i u njenu čast nazvao grad Atina. To je grad bogate istorije, kulture i živopisne atmosfere protkane duhom antičkog doba, grad u kome su živeli Sokrat, Platon i Aristotel, grad različitih stilova, od grčko-rimskog do neoklasičnog i modernog, i kao takav postao je izvanredna destinacija za putovanje.

SA KOFEROM KROZ SVET

Simbol Atine, pa samim tim i antičke Grčke, je Akropolj, kolevka demokratije, mesto koje uliva strahopoštovanje i nudi lekcije iz istorije. Njegovo ime znači visoki grad ili grad na brdu. Pogled odavde je veličanstven. Centralne građevine ove 156 metara visoke litice su, pored ulaznih propileja, tri hrama – Partenon, posvećen boginji Atini, Erehteon, koji karakterišu Karijatide, skulpture mladih sveštenica koje svojim glavama pridržavaju svod hrama, i mali hram posvećen boginji Atini Niki, izgrađen u čast pobede Grka nad Persijancima. Tokom vekova Akropolj je korišćen za skladištenje municije, pretvoren je u crkvu, pa u džamiju, služio je i kao kasarna vojske. Početkom 19. veka ambasador Engleske u Carigradu lord Eldžin došao je da poseti Akropolj i sve što je poneo sa njega ukrcao je na šest brodova i poslao u Englesku. I danas traje spor između Britanskog muzeja i grčkih vlasti koje pokušavaju da u zemlju vrate nacionalno blago. Kada je 2009.godine u podnožju Akropolja izgrađen novi moderni muzej sa najvećom kolekcijom starogrčkih eksponata na svetu, ostavljena su prazna mesta za one koji još nedostaju. Akropolj je danas pod UNESCO zaštitom kao svetska baština.

ŠTA OBIĆI

Dodir sa savremenom istorijom Atine najvidljiviji na Trgu Sintagma gde se ispred zgrade Parlamenta na svakih sat vremena odvija smena stražara Evzona u grčkoj narodnoj nošnji. Omiljeni motiv za fotografisanje turista iz celog sveta. Jedna od atinskih ulica koja vodi do ovog trga nosi ime srpskog vojskovođe Karađorđa i predstavlja simbol grčko-srpskog prijateljstva. Oko trga su luksuzni hoteli i poslovne zgrade a odatle kreće i najpoznatija šoping ulica u Atini – Ermou, kojoj ni mi nismo odloleli. Pogled na Atinu sa mora, uz zamišljeno prisustvo Boga Posejdona, je za pamćenje.

Koliko god da je Atina grad Bogova, mitova i legendi toliko je i grad dobre zabave, noćnog života i gastronomije. Grčka kuhinja je jedna od najstarijih i najprepoznatljivijih na svetu a u Atini se taj vatromet ukusa može isprobati na svakom koraku. Bilo da je reč o salatama poput melizanosalate i tzatzikija, mesnih specilaliteta suvlakija, girosa ili jagnjećih kotleta, musake ili plodova mora, rakije uzo ili vina retsina, šta god da izaberete uživanje u jedinstvenom kulinarskom iskustvu se podrazumeva. I ne samo kulinarskom te boravak u Atini treba ponoviti…više puta.

AGORA – Arheološko nalazište koje je u antici bilo pijaca i mesto okupljanja, trgovine i političkih aktivnosti. Ovuda su nekada šetali i razgovarali veliki filozofi Sokrat i Platon. U okviru ovog kompleksa je i HEFESTOV HRAM, jedan je od najbolje očuvanih hramova u celoj Grčkoj, podignut u čast Zevsovog sina Hefesta, boga vatre i zanatstva.

ODEON HERODA ATIČKOG – Na padinama atinskog Akropolja ovaj polukružni kameni amfiteatar na otvorenom kapaciteta 8.000 posetilaca, sagrađen je 161. godine nove ere. I danas se u njemu izvode predstave.

PLAKA – Čuvena četvrt bogova smeštena ispod Akropolja, najstariji je kraj Atine i srce današnje grčke prestonice. Splet uskih, krivudavih i kaldrmisanih uličica prošaran iskopinama, muzejima i crkvama, sa mnoštvom tradicionalnih restorana i prodavnica suvenira, nezaobilazna je turistička destinacija.

TRG MONASTIRAKI – Ovaj trg, koji je ime dobio po manastiru koji se nekada tu nalazio, prepoznatljiv je po nekadašnjoj džamiji sa tri luka podignutoj u 18.veku tokom otomanske okupacije, po obližnjoj HADRIJANOVOJ BIBLIOTECI, ali i po velikom broju tradicionalnih restorana, antikvarnica, prodavnica suvenira i butika..

ZEVSOV HRAM – Građen u čast vrhovnog božanstva jedan je od najvećih antičkih hramova na svetu. Preostalih 16 od prvobitnih 104 stuba svedoče o njegovoj grandioznosti. Izgradnja hrama započeta je 530. godina pre nove ere, ali nije dovršena sve do Rimskog perioda pod imperatorom Hadrijanom tako da je HADRIJANOV LUK podignut da bi označio granicu između "Hadrijanovog grada" i "Tezejevog grada", kako je ispisano u prostoru iznad njegovih stubova.

NACIONALNI ARHEOLOŠKI MUZEJ – Najveći arheološki muzej u Grčkoj i jedan od najznačajnijih muzeja na svetu. Sadrži arheološko blago sa lokaliteta širom Grčke. U njemu se nalazi preko 12.000 eksponata od kojih mnogi datiraju unazad više od 5.000 godina.

NE PROPUSTITI

Malo je hramova iz antičkog doba koji su podignuti na tako savršenom mestu kao što je to POSEJDONOV HRAM na rtu Sunion, najjužnijoj tački Atike odakle je grad-država Atina kontrolisala morski prolaz do Egejskog mora i Pirej. Za ovaj mermerni hram, podignut na 60 m visokoj litici, vezana je jedna od najvećih legendi Stare Grčke. Ovde je kralj Egej čekao povratak svog sina Tezeja koji je otišao da se bori sa Minotaurom na Krit. Dogovor je bio da Tezej na put krene sa crnim jedrima i ako pobedi u borbi zameniće ih belim, ako izgubi ostaće crna. Tezej je na dogovor zaboravio, otac je videvši crna jedra pomislio da mu je sin poginuo i ubio se skočivši sa litice u more koje je tim povodom nazvano Egejsko.
Zalazak sunca sa Posejdonovog hrama smatra se najlepšim na svetu. Mislio je to i britanski pesnik lord Bajron koji je, osim poezije u čast ovog hrama, pokolenjima ostavio i svoj potpis uklesan na jednom od mermernih stuubova.

Informacije:
Internet Serbia Travel News
☎ + 381 11 2434204, +381 63 8383955
📧 office@istnews.com
💻 www.istnews.com