Najromantičnija i najinspirativnija provincija Rumunije je Transilvanija, kolevka nastanka rumunskog naroda. Ime joj potiče od latinske reči “Transilvana”, što bukvalno znači “zemlja iza šume”. Netačan naziv jer je Transilvanija usred nepreglednih šuma, puna planinskih vrhova koji se uzdižu iznad dolina, potoka, drvenih crkava visokih krovova, skijaških centara, banja, legendarnih zamkova izgrađenih u romanskom, gotskom, renesansnom i baroknom stilu, burne istorije i mistike. Na ulasaku u ovu provinciju, koja je podeljena na deset grofovija, i ima oko 4,5 miliona stanovnika, stoji tabla upozorenja na kojoj piše: “Ulazite u zemlju Transilvaniju. To je tiha zemlja, tihih ljudi.” Pa ko kako shvati.

Ulazak u Transilvaniju razbuktava potajnu čežnju za “bliskim susretom” sa Drakulom. Ko nije spreman da se zabavi, da prihvati avanturu i da svemu priđe otvorenog srca i uma, treba da izabere neku drugu turističku destinaciju. Ova je samo za one u čijim venama ima dovoljno krvi.
Transilvanija je zemlja Vlada Cepeša, nazvanog Drakula, i zaista nije teško biti uhvaćen u mrežu legendi dok u stvarnosti krstarite dobrim drumovima kroz doline, mračne, prastare šume i planinske prolaze, ili skijate na izvanrednim terenima Sinaje, Predeala i Pojane Brašov. Drakula ima gotovo šest stotina godina i sve je življi u ponudi Rumunije koja vodi turističku kampanju pod nazivom “Dobrodošli zauvek”. Neposredni kontakt sa mitom o njemu počinje u zamku Bran, tridesetak kilometara udaljenom od Brašova.

Zamak je okružen misterijom i legendom koju je generacijama čitalaca ostavio irski pisac Brem Stoker. Dvorac Bran je sinonim za prostor gde je Drakula živeo i lovio, bez obzira što je prilično izvesno da on ovde nikada nije ni prenoćio. Ali lepo zvuči a i scenografija je izvanredna.

Dvorac Bran izgradio je 1377. godine mađarski kralj Ludvig I Anžujski. Drakulin deda, starina Mirče, u ovom zamku, podignutom na šesdest metara visokoj litici, osmislio je strateško, vojno i carinsko uporište. Pun je tajnih prolaza a brojni lavirinti više nagoveštavaju nego što otkrivaju. Šta je ovde sve moglo da se odigrava, osim pukog naplaćivanja poreza od 3% svim trgovcima koji su putovali između Zapada i Orijenta, svačija mašta mora da doradi. A mašta zaista zaigra pri pogledu na senke koje titraju po kamenim zidovima i počne da naslućuje vatru u kaminu ali i u izrezbarenom kraljevskom krevetu koji stoji kao nemi svedok uzavrele krvi. Utehu na kraju pruži bunar usred unutrašnjeg dvorišta u koji svi, čija duša za nečim traga, ubace novčić.

Koliko je Drakula sinonim za krvoločnost i krvožednost u svesti ljudi širom sveta, toliko je Vlad Cepeš pozitivni lik rumunske istorije. Rođen je 1431. godine u Sigišoaru. Njegov otac, vladar Valakije, bio je član Reda Zmajeva, polu-vojne a polu-verske formacije koja je štitila hrišćanstvo od turske dominacije. Rumunski boljari nazvali su Vladovog oca po zmaju “Drakul” te “Drakula” zapravo znači “Zmajev ili Drakulov sin”. U 19 veku, tragajući za inspiracijom irski pisac Brem Stoker u londonskoj biblioteci nalazi mitove o Drakuli, dorađuje ih i stvara ovaj kontroverzni lik.

“Kad kažem Transilvanija mislim Drakula”, mogao bi slobodno da bude moto svih turista koji jedva čekaju da krenu nekom od Drakula tura koje se nude po Rumuniji. One uključuju sve što je vezano za Vlada Cepeša, od Sigišoara u kome je rođen, preko dvorca Bran, tvrđave Poenari, Trgovišta i Bistrice iz kojih je vladao. Od svega toga Sigišoara, jedan od najočuvanijih srednjevekovnih gradova sveta, koji su sagradili Saksonci na reci Tarnavi i koji je pod zaštitom UNESK-a, rodno mesto Drakule, ostavlja najsnažniji utisak. Ruinirane zidine sa devet kula rasute po brdima, tajni prolazi i pasaži, šesdest metara visoka sahat-kula iz 14 veka, manastirska crkva Domenikanskih fratara, venecijanska kuća iz 13 veka i 175 drvenih natkriljenih stepenica iz 17 veka koje vode pravo na – groblje, čine ovaj grad neodoljivim.

U kom god hotelu da odsednete, u centru grada ili van njega, slučajno ili namerno, sa prvim izlaskom meseca mnoštvo pasa orkestrirano počinje da zavija. Ako niste od kuće poneli glavicu belog luka da se nađe, zažalićete.

Sve vezano za Drakulu u funkciji je turizma. Stanovnici prodaju slike iz života Drakule, vino pod nazivom “Vampir” i majice sa srcem u sredini na kojima piše “Ja volim Drakulu”. Nevelika Drakulina rodna kuća, sveže ofarbana u žuto, pretvorena je u restoran namenjen, pre svega, turistima. Sve je u funkciji, uključujući i servirano jelo “Drakulini medaljoni” te samo nedostaje da ušeta grof Drakula lično, ogrnut crnim plaštom i sa vezanom ružičastom maramom oko vrata, da se sladostrasno oblizne i sonornim glasom izgovori antologijsku rečenicu: “Opustite se i uživajte, ja sam već večerao!”