Putevi hrane i vina
VINO ZA SLADOKUSCE
Istorija srpskog vinarstva je duža od hiljadu godina. Srpski vladari su negovali kulturu gajenja vinove loze pa je tako u doba cara Dušana donet zakon koji se odnosio na spravljanje vina i njegov kvalitet. U srednjevekovnoj Srbiji pehar vina je bio dogovor, zakletva, zakon i običaj. Srpski vladari zaslužni su za razvoj vinarstva i u modernim vremenima. Sremski Karlovci su proneli slavu srpskog vina širom Evrope, iz Krajine su išla vina u Nemačku, Rusiju, Švajcarsku i Rumuniju, a vino iz Negotina pilo se u Beču. Rajačka vina su pronela slavu negotinskog vinogradarstva i doživela najveća svetska priznanja početkom 20.veka na izložbama vina u Parizu i Londonu. Izgradnja vinskih podruma u Negotinskoj Krajini počela je u 18.veku, i dok se po Evropi širila filoksera ona je ostala pošteđena. Doživljava procvat, unapređuje vinogradarstvo i postaje nadaleko poznata po svojim autohtonim vrstama grožđa i vina. U turističkom smislu najpoznatije su Negotinske pimnice, kompleks kamenih vinskih podruma u okolini sela Rajca, Rogljeva, Štubika i Smedovca, koje su nekada korišćene isključivo za preradu grožđa i čuvanje vina, a sada su i turistička atrakcija. U izvornom obliku se govorilo „pivnice“ ali se tokom vreman odomaćio naziv „pimnice“. Može i jedno i drugo.
Između Rajačkih pimnica, arhitektonski lepo i precizno izgrađenih kuća od mekog žutog kamena peščara, ukopane zadnjim zidom u tlo da bi u podrumima temperatura i vlažnost bili pogodni za čuvanje vina, vijugaju ulice različite širine sa bunarima, prostiru se trgovi, posebno centralni posvećen Svetom Trifunu, sa kućama pokrivenim ćeramidom. Zbog lepote i autentičnosti oko 160 pimnica, koliko ih ima danas, našlo se na preliminarnoj UNESCO listi spomenika kulture. Neke od ovih objekta načeo je zub vremena, neke su zbog otežane ekonomske situacije napustili vlasnici, a neki i danas služe za skladištenje vina i čuvene rakije „komovice“. Pored pimnica atrakcija je i staro groblje sa kamenim spomenicima-stećcima, svojevrsni „muzej“ tradiconalne umetnosti ukrašavanja kamena.
U trenutku kada je ekipa Internet Serbia Travel News-a posetila Rajačke pimnice još uvek nisu stigla odobrena sredstva za revitalizaciju u okviru projekta „#EUzaTebe – za kulturno nasleđe i turizam” čiji je cilj podrška lokalnom stanovništvu da unapredi uslove boravka u pimnicama, da ih infrastrukturno opremi, da se uvede redovno i stabilno vodosnabdevanje i da se stabilizuje elektroenergetska mreža.
Iako kompleks Rajačkih pimnica čeka bolje dane kroz buduća ulaganja države i već odobrena sredstva EU, gastronomski specijaliteti, poput dimljenih čvaraka, belmuža, pršute, ljutenice, prebranca, pečenja i slatka od grožđa, i vina, bele i crne Tamjanike, Cabernea, Sauvignona, Chardonnaya, Gamea, Rizlinga i Hamburga, ne nedostaju. Ko god prošeta ulicama ovog svojevrsnog vinskog grada pozvan je da sve to proba.
Između Rajačkih pimnica, arhitektonski lepo i precizno izgrađenih kuća od mekog žutog kamena peščara, ukopane zadnjim zidom u tlo da bi u podrumima temperatura i vlažnost bili pogodni za čuvanje vina, vijugaju ulice različite širine sa bunarima, prostiru se trgovi, posebno centralni posvećen Svetom Trifunu, sa kućama pokrivenim ćeramidom. Zbog lepote i autentičnosti oko 160 pimnica, koliko ih ima danas, našlo se na preliminarnoj UNESCO listi spomenika kulture. Neke od ovih objekta načeo je zub vremena, neke su zbog otežane ekonomske situacije napustili vlasnici, a neki i danas služe za skladištenje vina i čuvene rakije „komovice“. Pored pimnica atrakcija je i staro groblje sa kamenim spomenicima-stećcima, svojevrsni „muzej“ tradiconalne umetnosti ukrašavanja kamena.
U trenutku kada je ekipa Internet Serbia Travel News-a posetila Rajačke pimnice još uvek nisu stigla odobrena sredstva za revitalizaciju u okviru projekta „#EUzaTebe – za kulturno nasleđe i turizam” čiji je cilj podrška lokalnom stanovništvu da unapredi uslove boravka u pimnicama, da ih infrastrukturno opremi, da se uvede redovno i stabilno vodosnabdevanje i da se stabilizuje elektroenergetska mreža.
Iako kompleks Rajačkih pimnica čeka bolje dane kroz buduća ulaganja države i već odobrena sredstva EU, gastronomski specijaliteti, poput dimljenih čvaraka, belmuža, pršute, ljutenice, prebranca, pečenja i slatka od grožđa, i vina, bele i crne Tamjanike, Cabernea, Sauvignona, Chardonnaya, Gamea, Rizlinga i Hamburga, ne nedostaju. Ko god prošeta ulicama ovog svojevrsnog vinskog grada pozvan je da sve to proba.
