Šarm el-Šeik

Sa koferom kroz svet

CRVENI ODSJAJ
ŠARM EL-ŠEIKA

Šarm el-Šeik koji se nalazi na krajnjem jugu Sinaja, na samom ulasku u Arapski zaliv, jednostavna je kombinacija sunca, mora, peska, luksuza hotela sa pet zvezdica, sportova na vodi, ogromne marine u kojoj su ukotvljene najluksuznije jahte, kupovine u bazaru Naama Beja i noćnog života u društvu trbušnih plesačica iz “Hiljadu i jedne noći”. Nalazi se na zemlji kupljenoj od beduina i otetoj od prašine i peska. Ovaj blještav, blistav i raskošno bogat grad jedan je od najvećih i najpoznatijih centara za podvodni ribolov i ronjenje. Turisti iz celog sveta hrle da vide meku podvodnog sveta koja ima preko 150 biljnih vrsta, koralna ostrva i nebrojene naseobine riba, kornjača i rakova. More nije mnogo slano i u svako doba godine je toplo.

Šarm el-Šeik je stecište svih svetskih lanaca hotela koji se utrkuju u luksuzu i originalnosti ponude. Ko nema svoj kompleks na prostoru juga Sinajskog poluostrva kao i da ne postoji na hotelsko-turističkoj mapi. I svi se oni trude da osmisle turistima što raznovrsniji i sadržajniji boravak.

Obavezna je poseta Crvenom kanjonu kroz koji je Indijana Džons, u jednom od svojih filmova, projurio u potrazi za Svetim gralom. Na kamilama se, ili u džipovima, prave ture do “Plave” pećine pune stalaktita i grebena korala a u podvodni svet se zaviruje ploveći na brodu sa staklenim dnom. Najveći doživljaj je ipak put do manastira Svete Katarine, 225 kilometara udaljenom od Šarm el-Šeika, koji je najveća oaza pravoslavlja u ovom delu sveta. Turisti kreću obično oko dva sata ujutru da bi dočekali izlazak sunca. Manastir je smešten u podnožju planine na kojoj je, po predanju, Mojsije primio deset Božijih zapovesti, nakon što mu je, pored kapele “plamtećeg grma” Bog rekao da skine sandale jer se nalazi na svetoj zemlji. Kroz vekove monasi su pokušavali da “plamteći grm” premeste na drugo mesto, ali bi se svuda gde su ga zasadili, osušio.

Iako je česmenska voda u Šarm el-Šeiku žuta od sumpora, more je nazvano “Crveno”. Postoje dva tumačenja i oba su, na svoj način, tačna. Po jednom, u smiraj dana pustinja pod suncem daje crveni odsjaj koji oboji more. Po drugom tumačenju, more je crveno od mnoštva raznobojnih, ali pre svega crvenih, riba koje su prelepe i – nisu za jelo.

U Šarm el-Šeiku zastupljene su sve kuhinje sveta. Puno je začina, raznih slano-slatkih sosova i zašećerenih i kremastih poslastica koje se krčkaju u limunovom soku. Uz obrok svi piju čaj ili “karkade”, veoma slatko piće od hibiskusa.

Šarm el-Šeik živi hiljadu kilometara na sat. Ima novoizgrađeno “staro” jezgro u Naama Beju, bazar sa suvenirima od alabastera, kafiće u kojima se puše vodene lule “šiše” i u koje vas vlasnici stalno mame da uđete da bi mu na svom jeziku upisali neku lepu reč u “knjigu utisaka”. Šarm el-Šeik ima svoje moderne i skupocene radnje sa kožom, svoje običaje od kojih je onaj vezan za cenkanje najatraktivniji, svoju muziku, a pre svega svoj miris od stotina najneobičnijih začina koji se prodaju na sve strane.

Šarm el-Šeik traži svoj odraz na površini Crvenog mora. Ako se ukaže prilika, treba se ogledati u njemu, makar jedamput u životu.