Seoski ili agrarni turizam koji razbuktava avanturistički duh turista hit je u celom svetu. Sela Srbije podigla su opšti nivo usluge u malim i srednjim domaćinstvima i pansionima. Gosti i domaćini ili stanuju u odvojenim kućama ili, ako su u istoj, imaju zasebne ulaze. Najčešće na dve sobe dođe jedno kupatilo a sve je više luksuzno opremljenih kuća u kojima svaka soba ima kupatilo. Mnoga domaćinstva su sa bazenima i đakuzi kadama, satelitskim programima i internetom. Gostima se organizuju šetnje, lov i ribolov, branje lekovitog bilja i šumskih plodova, jahanje, bavljenje sportom, naručivanje i pravljenje zimnice koja se nosi kući po niskim cenama. U nekim selima domaćini gostima plaćaju i dnevnicu od 10 eura ukoliko sa njima rade poljske poslove.
Ono što turistima ostaje u sećanju svakako su izvorna narodna jela. Služe se na tradicionalni seoski način i sve je iz domaće proizvodnje. Gosti se dogovaraju sa domaćinima oko jelovnika svakoga dana. Meni je sledeći:

Ponuda seoskog turizma Srbije, koja prati svetske standarde, sve je atraktivnija. Domaćinstva se takmiče u raznovrsnosti. Primeri su brojni. Jedan je kuća Živorada Stefanovića smeštena na Kapetan Mišinom Bregu, poviše Donjeg Milanovca, usred galerije njegovih klesarskih rukotvorina nazvanih “Čovek, drvo, voda”.

Ovde goste služe specijalitetima Đerdapskog kraja: kozjim sirom, pohovanom koprivom, jaretinom, kačamakom, pitom zeljanicom, medovačom i vinom. Drugi primer je domaćinstvo Cvije i Zorka Stojanića u Stojićima, selu kod Kosjerića, sa udobnim smeštajem, etno postavkom, vodenicom i fantastičnim pogledom na okolinu.

Treći primer je čuveno domaćinstvo “Gostoljublje” u Mionici Kosjerićkoj gde turiste čeka smeštaj u udobnim vajatima pored bazena, uz gastronomske specijalitete kraja. I tako redom. Više od 120 sela u Srbiji prepoznalo je mogućnosti seoskog turizma, registrovalo i kategorisalo svoja domaćinstva sa oko 10.000 raspoloživih ležaja za smeštaj turista. Najviše takvih domaćinstava je u opštinama Gornji Milanovac, Kosjerić, Požega, Valjevo, Čačak, Kragujevac, Zlatibor – Čajetina, Brus, Ivanjica, Mionica, Knjaževac, Knić, Sombor, Subotica i drugima.

Gostoprimstvo i srdačnost domaćina glavne su preporuke za boravak u srpskim selima. Lepa i očuvana priroda, dobar smeštaj, odlična trpeza i zadovoljan gost, najbolja su preporuka za seoski turizam zemlje. U Udruženju preduzetnika u seoskom turizmu Srbije, grupaciji koja se bavi unapređenjem i razvojem seoskog turizma, vole da kažu “Za sela Srbije važi pravilo – Ko jednom dođe, uvek se vraća”.